Клаузула забране конкуренције

Увођењем клаузуле забране конкуренције створили су се услови за потпунијом заштитом интереса послодавца, а карактеристична је по томе што се односи на послове послодавца.
Услови за могућност уговарања забране конкуренције
Закон о раду прописао је да се уговором о раду могу утврдити послови које запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности послодавца код кога је у радном односу.
Забрана конкуренције може да се утврди само под условом да запослени радом код послодавца стекне нова, посебна важна технолошка знања, широк круг пословних партнера или дође до сазнања важних пословних информација и тајни.
Клаузулом забране конкуренције, утврђује се и територијално важење забране конкуренције, у зависности од врсте послова на које се забрана односи.
Утврђивање клаузуле забране конкуренције у уговору о раду је факултативне природе. То значи да послодавац и запослени могу у уговору о раду да утврде клаузулу забране конкуренције, али и не морају.

Услови
Уговором о раду могу се утврдити послови које запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица без сагласности послодавца код кога је запослени у радном односу. Закон о раду не даје дефиницију који послови могу да буду предмет одредаба „забране конкуренције“, али је уобичајено да су то послови из основне делатности послодавца, а пре свега они послови који су од посебног значаја за послодавца.
Клаузула забране конкуренције не би се могла утврдити у уговору о раду ако запослени радом код послодавца није у могућности да стекне нова, посебно важна технолошка знања, широк круг пословних партнера или дође до сазнања важних пословних информација и тајни.
У зависности од врсте посла на који се забрана односи, општим актом и уговором о раду мора да се утврди територијално важење забране конкуренције као и листа послова од посебног значаја за послодавца, односно врсту послова на коју се односи територијално важење забране конкуренције. Територијално важење забране конкуренције може бити различито одредјено за различите послове.

Накнада штете због кршења забране конкуренције
У случају да запослени прекрши забрану конкуренције, Законом о раду је предвиђено да послодавац има право да од запосленог захтева накнаду штете. За постојање забране конкуренције потребно је да се наведени услови испуне заједно, кумулативно и уколико не постоји један од наведених услова, онда се не може утврдити ни клаузула забране конкуренције.

Трајање забране конкуренције
Забрана конкуренције може трајати за све време трајања радног односа запосленог код послодавца, односно све док се не измени уговор о раду или послодавац да сагласност да запослени може, у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног лица или физичког лица, да обавља послове који су били предмет забране конкуренције.
Законом о раду прописује се да се клаузула забране конкуренције може уговори само за период до 2 године по престанку радног односа.
За ову забрану конкуренције коју послодавац и запослени уговоре по престанку радног односа, може се (ова обавеза је факултативне природе) уговорити само ако се послодавац обавеже да ће запосленом исплатити новчану накнаду у уговореној висини.

Кршење клаузуле забране конкуренције као повреда радне обавезе
Закон о раду прописује да се повреде радних обавеза могу утврдити општим актом и уговором о раду али сам закон не утврдјује које то радње представљају повреду радних обавеза. Према томе, могуће је да се општим актом и уговором о раду, између осталих повреда радних обавеза, утврди да и кршење клаузуле забране конкуренције представља повреду радне обавезе, услед које послодавац може, под условима утврђеним Законом о раду, да запосленом откаже уговор о раду.

Podelite!
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkedin
Show Buttons
Hide Buttons