Образовање, стучно оспособљавање и усавршавање

Послодавац је дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада. Дужност је запосленог да се у току рада образује, стручно оспособљава и усавршава.

Послодавац је дужан да запосленом омогући само оно образовање, стручно оспособљавање и усавршавање које захтевају потребе процеса рада и увођење новог начина и организације рада. Закон о раду није посебно уредио начин на који ће се питање образовања, стручног оспособљавања и усавршавања уредити тако да се у пракси ова питања и друге активности у вези са тим, најчешће дефинишу општим актом или уговором о раду.

Правилником о раду као општим актом или уговором о раду потребно је дефинисати шта се подразумева под образовањем, стручним оспособљавањем и усавршавањем, али је потребно уредити и услове и начин образовања, стручног оспособљавања и усавршавања.

Уопштено говорећи под образовањем се може подразумевати стицање одређене врсте и степена стручне спреме, док се под усавршавањем подразумева усавршавање постојећег степена стручне спреме, а под стручним оспособљавањем – стицање нових стручних и технолошких знања у оквиру своје струке.

Под условима и начином потребно је дефинисати права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца које проистичу из упућивања на образовање, стручно оспособљавање и усавршавање.
Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања обезбеђују се из средстава послодавца и других извора у складу са законом и општим актом.
Без обзира на начин обезбеђивања средстава за образовање, стручно оспособљавање и усавршавање, та средства се морају користити у складу са законом и општим актом. Осим тога, средства за образовање, стручно оспособљавање и усавршавање запослених користиће се у складу са уговором о раду када се права, обавезе и одговорности уређују само уговором о раду.

У случају да запослени прекине образовање, стручно оспособљавање и усавршавање, дужан је да послодавцу надокнади трошкове, осим ако је то учинио из оправданих разлога. Оправдани разлози у којима запослени није дужан да надокнади наведене трошкове, морају бити утврђени у колективном уговору код послодавца, правилнику о раду или у уговору о раду када се само закључује уговор о раду.

У оправдане разлоге у којима запослени не би био дужан да послодавцу накнади трошкове у случају да престане са образовањем, стручним оспособљавањем или усавршавањем, спадали би, на пример: болест запосленог, потребе послодавца, виша сила, изненадно повећање обима посла и други случајеви у којима је неопходно да запослени прекине са образовањем, стручним оспособљавањем или усавршавањем.
 Izvor

Podelite!