Образовање, стучно оспособљавање и усавршавање

Послодавац је дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада. Дужност је запосленог да се у току рада образује, стручно оспособљава и усавршава.

Послодавац је дужан да запосленом омогући само оно образовање, стручно оспособљавање и усавршавање које захтевају потребе процеса рада и увођење новог начина и организације рада. Закон о раду није посебно уредио начин на који ће се питање образовања, стручног оспособљавања и усавршавања уредити тако да се у пракси ова питања и друге активности у вези са тим, најчешће дефинишу општим актом или уговором о раду.

Правилником о раду као општим актом или уговором о раду потребно је дефинисати шта се подразумева под образовањем, стручним оспособљавањем и усавршавањем, али је потребно уредити и услове и начин образовања, стручног оспособљавања и усавршавања.

Уопштено говорећи под образовањем се може подразумевати стицање одређене врсте и степена стручне спреме, док се под усавршавањем подразумева усавршавање постојећег степена стручне спреме, а под стручним оспособљавањем – стицање нових стручних и технолошких знања у оквиру своје струке.

Под условима и начином потребно је дефинисати права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца које проистичу из упућивања на образовање, стручно оспособљавање и усавршавање.
Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања обезбеђују се из средстава послодавца и других извора у складу са законом и општим актом.
Без обзира на начин обезбеђивања средстава за образовање, стручно оспособљавање и усавршавање, та средства се морају користити у складу са законом и општим актом. Осим тога, средства за образовање, стручно оспособљавање и усавршавање запослених користиће се у складу са уговором о раду када се права, обавезе и одговорности уређују само уговором о раду.

У случају да запослени прекине образовање, стручно оспособљавање и усавршавање, дужан је да послодавцу надокнади трошкове, осим ако је то учинио из оправданих разлога. Оправдани разлози у којима запослени није дужан да надокнади наведене трошкове, морају бити утврђени у колективном уговору код послодавца, правилнику о раду или у уговору о раду када се само закључује уговор о раду.

У оправдане разлоге у којима запослени не би био дужан да послодавцу накнади трошкове у случају да престане са образовањем, стручним оспособљавањем или усавршавањем, спадали би, на пример: болест запосленог, потребе послодавца, виша сила, изненадно повећање обима посла и други случајеви у којима је неопходно да запослени прекине са образовањем, стручним оспособљавањем или усавршавањем.
 Izvor

Podelite!
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkedin
Show Buttons
Hide Buttons