Постати послодавац

Оснивање привредних субјеката (привредних друштава, предузетника, огранака и представништава страних привредних друштава) регулисано је Законом о привредним друштвима. Поступак оснивање привредних субјекта, па и малих и средњих предузећа, као и организационе промене, обавља Агенција за привредне регистре.

Да би привредни субјекат мога да отпочне са обављањем привредне делатности, поред услова везаних за оснивање и регистрацију, потребно је да има и уређену унутрашњу организацију, односно јасно дефинисану структуру. Уређење организације и систематизације послова врши се правилником о организацији и систематизацији послова.
Правилник је општи акт којим се уређује организација послодавца (организациони делови) и систематизација послова (врста послова, врста и степен стручне спреме и други услови за заснивање радног односа).

Правилник доноси директор, односно предузетник.

Организација послодавца подразумева дефинисање организационих делова послодавца, а систематизација послова садржи, у складу са организационим деловима, врсту послова, врсту и степен стручне спреме и друге посебне услове за рад на тим пословима.

Организациони делови, њихова структура, величина и број, директно зависе од делатности којом се предузеће бави, потреба пословања и захтева организације рада. Организовање посебних погона, пословних јединица, огранака и слично уређује се у складу са потребама и дефинише правилником.

Уобичајено је да се прво утврди организација послодавца у предузећу, а потом систематизација послова.
Систематизацијом послова, у складу са врстом послова и другим условима за рад на одређеним пословима који су утврђени у Закону о раду и другим законима (на пример Закон о безбедности и здрављу на раду, „Сл. гласник РС“, бр. 101/2005).), дефинишу се потреба за бројем запослених и услови који се односе на врсту и степен стручне спреме и на друге посебне услове за рад на тим пословима.

Под врстом посла подразумевамо исте или сличне послове који су предвиђени правилником о организацији и систематизацији послова и за чије је обављање запослени засновао радни однос.
У зависности од сложености посла, одговорности и услова у којима се послови обављају, правилником се дефинише и потребна врста и степен стручне спреме запосленог. На пример: степен стручне спреме дефинисан је завршавањем одговарајућег образовог програма (од првог до осмог степена стручне спреме), док се под стручном спремом подразумева назив школе (на пример: средња економска школа), односно факултет (на пример: машински, електротехнички, архитектонски факултет) чијим је завршавањем појединац оспособљен за одређену врсту посла.

Правилником се прописују и посебни услови за заснивање радног односа на одређеним пословима као што су: претходно проверавање радних способности (претходно проверавање радних способности кандидата, као посебан услов за заснивање радног односа, није прописано Законом о раду), радно искуство и посебна знања.

Посебна знања су на пример: знање страног језика на одређеном нивоу (на пример: виши или конверзацијски ниво), стручни испит из одређене области, познавање рада на рачунару у одређеном програму или знање стенографије, односно друга посебна знања која се утврде за рад на пословима за које је запослени закључио уговор о раду (специјализацију, магистеријум, докторат наука).

Правилником се утврђује за које послове ће се вршити претходно проверавање радних способности као и начин на који ће се та провере и вршити – да ли ће проверу вршити директор или предузетник, овлашћено лице или ће се формирати посебна комисија.

Послодавац, који има пет и мање од пет запослених, није обавезан да доноси правилник о организацији и систематизацији послова.

Закон о раду утврђује обавезу послодавца према којој је послодавац дужан да, пре закључивања уговора о раду, кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа.

Регистрација

Izvor

Podelite!
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkedin
Show Buttons
Hide Buttons