Радно време, одмори, одсуства и мировања радног односа

Радно време обухвата пуно радно време, непуно радно време, скраћено радно време, прековремени рад, али се закон бави и распоредом радног времена, прерасподелом радног времена, ноћним радом и радом у сменама.
Запослени заснива радни однос, уобичајено, са пуним радним временом.
Пуно радно време износи 40 часова недељно. У оквиру правног субјекта, а у зависности од конкретних околности, пуно радно време се може утврдити у краћем трајању, али не краћем од 36 часова недељно. Само запослени који ради пуно радно време има сва права из радног односа која су утврђена Законом о раду. Пуно радно време запосленог млађег од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем од 35 часова недељно, нити дужем од осам часова дневно.
Непуно радно време Закон дефинише као радно време краће од пуног радног времена. Запослени који ради са непуним радним временом има сва права из радног односа, сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено, а може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.
Ради боље организације, у правилнику о организацији и систематизацији послова прво треба утврдити послове који треба да буду обављани у непуном радном времену. Послодавци који имају пет и мање од пет запослених уговором о раду не утврђују послове који се обављају са непуним радним временом. Непуно радно време представља једну од мера за решавање вишка запослених која обавезно треба да садржи програм за решавање вишка запослених код послодавца.
Радно време се скраћује запосленом највише 10 часова недељно, а запослени који ради скраћено радно време има сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.
Запосленом који ради на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима, утврђеним законом ( Пре свега се мисли на Закон о безбедности и здрављу на раду, „Сл. гласник РС“, бр. 101/2005) или општим актом, радно време се скраћује, јер и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог (послови са повећаним ризиком).
На захтев послодавца у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена. Прековремени рад је ограничен на осам часова недељно односно до четири часа дневно по запосленом. Запосленом који ради прековремено у суботу и недељу, који су по распореду радног времена нерадни дани код послодавца, припада за рад суботом увећана зарада, а за рад на дан недељног одмора – један дан одмора у току наредне недеље.
Распоред радног времена обухвата радну недељу и распоред радног времена у току радне недеље и друкчије организовање радне недеље и распореда радног времена у току радне недеље, као и дужност послодавца да обавести запосленог о распореду и промени распореда радног времена.
Радна недеља траје пет радних дана, а у случају када се код послодавца рад обавља у сменама, ноћу или када то захтева природа посла и организација рада радна недеља траје шест радних дана. Почетак и завршетак радног времена одређује послодавац.
Када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, радног времена и извршење посла у утврђеним роковима, дозвољена је прерасподела радног времена. Под прерасподелом радног времена подразумевамо друкчији распоред укупног радног времена запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године, тако да укупно радно време у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена.
У случају прерасподеле радног времена, радна недеља не може да буде дужа од 60 часова, а запослени остварују право на слободне дане, дневни и недељни одмор у складу са законом.
Прерасподела радног времена запосленој жени за време трудноће и запосленом родитељу са дететом млађим од три године живота или детету са тежим степеном психофизичке ометености могућа је само уз писмену сагласност запосленог. Ова права има и усвојилац, хранитељ, односно старатељ детета.
Рад који се обавља у времену од 22 часа до шест часова наредног дана сматра се радом ноћу. За увођење рада ноћу потребно је прибавити мишљење синдиката. Ако је рад организован у сменама, послодавац је дужан да обезбеди измену смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу, односно уз писмену сагласност запосленог рад у сменама може да траје и више од једне радне недеље. Кад запослени ради ноћу и у сменама има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, а најмање у висини утврђеној Законом о раду.

Одмори
Закон о раду прописује да запослени, у оквиру одмора, има право на: одмор у току дневног рада, дневни одмор, недељни и годишњи одмор, а у оквиру одсуства има право на: одсуство уз накнаду (плаћено одсуство) и неплаћено одсуство. У оквиру одмора и одсуства, предвиђено је и мировање радног односа.
Користећи одморе запослени обнављају своје радне и друге способности, и могу да наставе да обављају послове у оквиру правног субјекта.
Услови када се може одсуствовати са посла дефинисани су законом, општим актом и уговором о раду, када запослени може да одсуствује са рада уз накнаду (плаћено одсуство) или без накнаде (неплаћено одсуство).
Запослени који ради пуно радно време, има право на одмор у току дневног рада у трајању од најмање 30 минута, док запослени који ради дуже од четири, а краће од шест часова дневно (непуно радно време), има право на одмор у току рада у трајању од најмање 15 минута. Ако запослени ради двократно радно време (са прекидом рада) нема право на одмор у току дневног рада. У случају да запослени ради дуже од пуног радног времена, а најмање 10 часова дневно, има право на одмор у трајању од најмање 45 минута. Дужина одмора у току дневног рада и организација уређује се одлуком послодавца о распореду коришћења одмора у току дневног рада (на пример: одмор у току дневног рада треба да се организује на начин којим се обезбеђује да се процес производње не прекида, односно да нема прекида, ако се ради са странкама). Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада доноси послодавац.
Дневни одмор је одмор између два узастопна радна дана. Дневни одмор почиње завршетком рада у једном радном дану и траје до почетка рада у наредном дану. Право на дневни одмор има сваки запослени, независно од тога да ли ради пуно радно време, непуно радно време или скраћено радно време и независно од тога да ли је радни однос засновао на неодређено или одређено време. Сви запослени (без обзира да ли раде пуно, непуно или скраћено радно време) имају право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно, ако овим законом није друкчије одређено (на пример: у случају прерасподеле радног времена, кад запослени има право на одмор између два радна дана у трајању од најмање десет часова непрекидно).
Запослени има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно и, по правилу, се користи недељом уз могућност да се користи и неки други дан (у случају да природа посла или организација рада то захтева).
Запослени који први пут заснива радни однос стиче право на годишњи одмор после шест месеци непрекидног рада.
Запослени има право на годишњи одмор у свакој календарској години, у трајању од најмање 20 радних дана, док се критеријуми за обрачун дужине годишњег одмора уређују општим актом.
У случају престанка радног односа послодавац је дужан да изда потврду о искоришћеном броју дана годишњег одмора.
Годишњи одмор се користи једнократно, односно у непрекидном трајању, јер се само у његовом непрекидном коришћењу може остварити потпуна сврха годишњег одмора. Изузетно, може се користити у два дела и то тако да се први део користи у трајању од најмање три радне недеље у току календарске године, а други део најкасније до 30. јуна наредне године.
У складу са потребама посла, уз консултације са запосленим, послодавац доноси распоред коришћења годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора се доставља запосленом најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. У случају да послодавац не достави запосленом решење, сматра се да је послодавац запосленом ускратио право на годишњи одмор. У случају потребе за изменом времена за коришћење годишњег одмора услед потреба посла, то може учинити најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.
Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити. Ако кривицом послодавца запослени не користи годишњи одмор, запослени има право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор.

Одсуства
Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство), у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, односно у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду, односно у трајању од пет радних дана у случају смрти члана уже породице и два дана за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући дан добровољног давања крви.
Закон о раду не утврђује случајеве у којима се запосленом може одобрити одсуство са рада без накнаде зараде, већ одређује да је неплаћено одсуство право послодавца да може запосленом да одобри неплаћено одсуство. За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.
Послодавац, који је запосленом одобрио неплаћено одсуство, дужан је да запосленог одјави Фонду за пензијско и инвалидско осигурање у року од осам дана од почетка коришћења неплаћеног одсуства. За све време одобреног неплаћеног одсуства послодавац је у обавези да уплаћује допринос за здравствено осигурање за запосленог.

Мировање радног односа
Мировање радног односа значи да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивањем на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке сарадње или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;
3) привременог упућивања на рад код другог послодавца;
4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане са радом код послодавца;
5) издржавање казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању од шест месеци.
Запослени коме мирују права и обавезе има право да се у року од 15 дана од дана престанка разлога за мировање врати на рад код послодавца.

Izvor

Podelite!
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkedin
Show Buttons
Hide Buttons