Рокови за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама

Законом о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама се уређују рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између привредних субјеката, а у циљу спречавања неизмирења новчаних обавеза у року. Изузетно, одредбе Закона не примењују се на привредне субјекте над којима је отворен поступак стечаја, у комерцијалним трансакцијама у којима су ови привредни субјекти дужници. Указујемо на основне одредбе Закона.

Рокови измирења новчаних обавеза између привредних субјеката
Према одредбама члана 3. Закона, уговором између привредних субјеката не може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 60 дана. Изузетно, ако уговором између привредних субјеката није уговорен рок за измирење новчаних обавеза или уколико не постоји писани уговор, или уколико је уговорен дужи рок од 60 дана, дужник је дужан да без претходне опомене измири новчану обавезу у року од најкасније 60 дана.

Рок за измирење новчаних обавеза почиње да тече првог наредног дана:
1) од дана када је дужник примио фактуру, односно други захтев за плаћање од повериоца који је испунио своју уговорену обавезу; или
2) од дана када је поверилац испунио своју обавезу, уколико није могуће утврдити дан пријема фактуре или другог одговарајућег захтева за исплату, или ако је дужник примио фактуру или други одговарајући захтев за исплату пре него што је поверилац испунио своју уговорену обавезу; или
3) од дана истека рока за преглед предмета обавезе, ако је уговором или законом предвиђен одређени рок за такав преглед, а дужник је примио фактуру или други одговарајући захтев за исплату пре истека тог рока, у складу са уговором; рок за преглед предмета обавеза не може бити дужи од 30 дана од дана пријема робе или извршене услуге, изузев ако је у изузетно оправданим случајевима уговорен дужи рок.

Изузетно, уговором између привредних субјеката може се предвидети дужи рок од 60 дана:
– уколико уговорене обавезе захтевају исплату у ратама за испоручену робу, односно пружене услуге, али тај рок не може да буде дужи од 90 дана;
– уз обавезу да дужник, односно прималац испоручених добара, односно пружених услуга, обезбеди плаћање у уговореном року предајом повериоцу банкарске гаранције која садржи клаузуле: „неопозива“, „безусловна“, „наплатива на први позив без приговора“ или авалиране менице од стране банке као облик обезбеђења за наплату дуга.

Рокови измирења новчаних обавеза између јавног сектора и привредних субјеката
Чланом 4. Закона предвиђен је рок за измирење новчаних обавеза између јавног сектора и привредних субјеката. Према тим одредбама, уговором између јавног сектора и привредних субјеката не може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 45 дана, у случају када је у том уговорном односу јавни сектор дужник. Изузетно, уговором између јавног сектора и привредних субјеката може се предвидети рок за измирење новчанихобавеза до 90 дана у случају када је дужник Републички фонд за здравствено осигурање, односно корисник средстава Републичког фонда за здравствено осигурање у смислу закона којим се уређује буџетски систем.
У уговорном односу јавног сектора и привредних субјеката, рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 60 дана, у случају када је дужник у том уговорном односу привредни субјект. Ако овим уговором није уговорен рок за измирење новчаних обавеза, дужник је дужан, без претходне опомене, да измири новчану обавезу у року до 60 дана. Рок за измирење новчане обавезе почиње да тече од дана прописаног за привредне субјекте.

Накнада за кашњење
Чланом 5. Закона прописано је право повериоца на накнаду за неисплаћену новчану обавезу у року. Ако дужник касни с плаћањем, поверилац има право да без претходног упозорења од дужника захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000 динара. Право на накнаду за кашњење у испуњавању новчаних обавеза у року, не искључује право на накнаду трошкова које поверилац има право да потражује на основу уговора или других прописа. Накнада за неисплаћене новчане обавезе у року не обухвата трошкове извршења, у складу са законом којим се уређује извршни поступак. Ово право повериоца престаје да важи у року од три године од дана истека рока доспелости новчане обавезе.
Према одредбама Закона, на новчане обавезе које нису измирене у роковима утврђеним одредбама Закона, обрачунава се и плаћа камата у висини утврђеној законом којим се уређује затезна камата, а право на камату има поверилац под условом да је испунио све уговорене обавезе. Уколико је дужник делимично измирио новчане обавезе у прописаним роковима, камата се обрачунава и плаћа само на неизмирени део новчаних обавеза.

Казнене одредбе
Чланом 12. Закона прописане су казнене одредбе, односно прекршајне казне које се могу изрећи у случају кршења, односно непоштовања одредби Закона.
Привредни субјект, односно субјект јавног сектора који не измири новчане обавезе у роковима утврђеним Законом, казниће се за прекршај новчаном казном у висини:
– од 10.000 до 500.000 динара предузетник,
– од 100.000 до 2.000.000 динара привредни субјект, односно субјект јавног сектора.
Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у јавном сектору, уколико субјект јавног сектора којим руководи не измири новчане обавезе у роковима утврђеним Законом, као и заступник привредног друштва и осталих правних лица основаних у складу с посебним законом.

Примена Закона
Одредбе Закона примењују се на уговорне односе у комерцијалним трансакцијама који су закључени од 31. марта 2013. године, а такође и на комерцијалне трансакције чија реализација није започета до 31. марта 2013. године, а које проистичу из уговорног односа закљученог пре 31. марта 2013. године.
Реализација комерцијалне трансакције није започета уколико није извршена испорука добара, нити је пружана уговорена услуга, али се одредбе ових уговора морају ускладити са одредбама Закона најкасније до 31. марта 2013. године. Такође, одредбе Закона не примењују се до 1. јануара 2014. године, на привредне субјекте који су у поступку реструктурирања, у складу са законом којим се уређује реструктурирање, у комерцијалним трансакцијама у којима су ови привредни субјекти дужници.
На Републички фонд за здравствено осигурање, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање у смислу закона којим се уређује буџетски систем не примењују се до 1. јануара 2015. године одредбе члана 4. став 2. овог закона („Изузетно од става 1. овог члана, уговором између јавног сектора и привредних субјеката може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза до 90 дана у случају када је дужник Републички фонд за здравствено осигурање, односно корисник средстава Републичког фонда за здравствено осигурање у смислу закона којим се уређује буџетски систем.“).
За ове субјекте јавног сектора уводи се постепено скраћивање рока за измирење новчаних обавеза у уговорном односу с привредним субјектима, а у случају када су субјекти јавног сектора дужници. Рокови који ће се примењивати на те субјекте до потпуне примене одредбе члана 4. став 2. Закона су следећи:
1) од 31. марта 2013. године до 31. децембра 2013. године – рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 150 дана;
2) од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2014. године – рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 120 дана;
3) од 1. јануара 2015. године у потпуности се примењује одредба члана 4. став 2. овог закона.

Izvor

Podelite!
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkedin
Show Buttons
Hide Buttons