Пракса је показала да већина предузетника припрема финансијске планове у циљу комплетирања захтеване кредитне документације. Циљ финансијског планирање није добијање позајмљених средстава финансирања, већ дугорочно управљање финансијском структуром и финансијским токовима. Оно укључује и сагледавање оправданости коришћења одређених извора финансирања али у циљу доношења финансијских одлука, које ће континуирано доприносити креирању вредности и увећању уложеног капитала, уз истовремено очување финансијске стабилности.
Финансијско планирање, као последњи корак у процесу пословног планирања, је коначни „судија“ сваке пословне одлуке и базирано је на квантификовању идентификованих пословних могућности у виду очекиваних будућих финансијских резултата (смањење трошкова, раст прихода, повећање профита и сл.).

Финални производи процеса финансијског планирања су:
• План појединих врста средстава и извора финансирања. Најчешћа форма овог плана је Пројектовани Биланс Стања који показује очекивано стање имовине (фиксних и обртних средстава) и извора финансирања на одређени будући дан;
• План прихода и трошкова. Овај план ради се у форми Пројектованог Биланса Успеха, који показује план очекиване зараде у будућности; и
• План прилива и одлива новца, или још познат као Пројектовани извештај новчаних токова, који указује на планирану динамику прилива и одлива новца у будућности.

Полазна основа процеса финансијског планирања је израда плана продаје. Важна је знати да план продаје увек претходи плану производње. На овај начин предузетник има пуну контролу над процесом управљања трошковима набавке, трошковима производње као и процесом управљања залихама, и обезбеђује рационалну употребу ограничених финансијских средстава, што је један од основних циљева процеса финансијског планирања.
На бази сачињеног плана продаје и плана трошкова, из којих се виде услови наплате потраживања и услови исплате обавеза, припрема се план новчаних токова тј. план прилива и одлива готовине.

Захваљујући финансијском планирању, у сваком тренутку можете знати:
• који прилив/одлив новчаних средстава очекујете у одређеном тренутку у будућности;
• да ли ће очекивани приливи бити већи од одлива и обратно;
• Тачан износ готовине који ће вам бити на располагању на крају одређеног временског периода;
• да ли ће вам у зависности од тога бити потребна додатна средства за финансирање оперативног пословања и нових инвестиција;
• колико дуго ће вам та позајмљена средства бити потребна; као и
• када и у ком износу позајмљена финансијска средства могу бити враћена на основу очекиваних готовинских примања.

Као основно правило, финансијске пројекције треба радити за најмање три наредне године. Прва година финансијског планирања треба да буде представљена месец за месец, који су основа контроле остварења планираних резултата. Пројекције друге и треће године могу бити на полугодишњој или годишњој основи.
Такође, пожељна су бар два сценарија и то: оптимистички, базиран на потпуном остварењу планова; и конзервативан, тзв. планирање са резервом, познато још и као случај „шта ако“.

ПРАКТИЧНИ САВЕТИ:
• Поставите мерљиве финансијске циљеве. Финанцијски циљеви морају бити мерљиви и временски дефинисани. На пример, ако кажете: „мој циљ је повећање продаје“, ово није циљ већ жеља. Уколико бисте рекли: „мој циљ је повећање продаје за 20% до краја другог квартала ове године“, онда сте дефинисали циљ који је мерљив, временски дефинисан и полазна основа за сагледавање осталих потребних ресурса (број запослених, залихе, репроматеријал, новац), за остварење датог циља.
• Упознајте се детаљно са ефектима финансијских одлука. Планирање је заправо предвиђање будућих последица одлука које доносите данас. Финансијски план треба да укључи што је могуће прецизнија очекивања по питању прихода и расхода (план Биланса Успеха), потребних инвестиција и начина финансирања (план Биланса Стања) као и прилива и одлива новца (План новчаних токова); како би се благовремено предвидели евентуални будући проблеме и исти исправљали на време и тамо где је то много лакше на „папиру“.
• Ревидирајте финансијске планове периодично. Финансијско планирање је динамичан процес. Ваше пословање вођено је дугорочним и краткорочним одлукама које су подложне променама у складу са очекиваним и неочекиваним дешавањима унутар самог бизниса али и у окружењу.
• Почните да планирате што пре. Финансијско планирање је једна од три кључних активности управљања финансијама. Без финансијског планирања нема ни процеса управљања.
• Будите реални у очекивањима. Највећи број претпоставки, на којима су засновани финансијски планови, базиране су на претходном искуству и историјским подацима. Да ли је повећање од 20% реално или не, пре свега зависи од тренда продаје који је био у прошлости али и очекиваних промена у окружењу.
• Будите укључени у процес од почетка до краја. Ваше разумевање процеса планирања и финансијских последица пословних одлука од кључног је значаја за развој пословања.
• Профит није исто што и готовина! Велики број предузетника ставља знак једнакости између профита и новца. То никако није тачно. Профит је зарада која може, али и не мора бити „наплаћена“, што зависи од великог броја фактора. На пример, продали сте робу купцу, рачуноводство је евидентирало приходе од продаје онда када је рачун издат (важећа законска обавеза) иако купац није платио рачун. То значи да је новац није наплаћен у тренутку евидентирања прихода и исти очекујете у неком будућем договореном периоду.

Izvor